9

РАКИЈА

Одувек су ракија и вино равноправно делили популарност код љубитеља добре капљице у Србији. Ракија, жестоко алкохолно пиће, раме уз раме са вином стаје крајем 19. века, када су филоксером уништени виногради замењени воћњацима.

Напуштање ових простора од стране свих освајача прослављало се ракијом, па је тако она постала симбол победе и слободе. Са њом се ишло у бој, храбрило се, јуришало, видале су се ране… У мирнодопским временима уз ракију се поправљало расположење, славило се и туговало.

Справља се најчешће од шљиве, али све већу популарност стичу и природне ракије од дуње, крушке, кајсије, јабуке, грожђа…

Сто и столице израђене од ракијских буради

Новосадски казанџија Милан Т. Јовановић широм Србије је постао познат 1921. г. када је свој оригинални проналазак заштитио у патентном заводу.

Стари занати полако одумиру. Веште руке занатлија-уметника замењују савремене машине без душе. Иако старе добре дрвене бачве и бурад заостају у трци са модерним винским судовима, без њих је и даље завршна фаза неге и чувања вина и ракије незамислива.

Нова епоха у српској еногастрономији почела је оног тренутка када је Радомир Величковић, велики мајстор гостољубља, своју генијалну идеју спровео у дело. На планини Копаоник (или Копаник, како је он по старински зове), на крову света, отворио је етно-ресторан „Сури“. 

РАКИЈА ОД ЉУБАВИ

за оне који знају шта хоће!

Права ракија српске нарави, остављена Богу на истину педесетих година 20. века, у бурету од 600 литара од три врсте грађе од родивње, на ветрометини Балкана, да се отвори кад се неки будући јуноша буде женио.

Закључивање уговора о заједничком улагању и лиценци између “Прокупца” и америчког “Mc Donald’s”-а, 1984. г. означило је врхунац златне ере овог топличког привредног система.