1
ВИНСКИ ВРЕМЕПЛОВ
На десној обали Дунава, на делу у коме он протиче кроз Србију, пронађени су трагови прве европске, а можда и светске цивилизације.
На територији данашњег насеља Винча (Београд), пре 7500 година, наши преци су живели у модерним и функционалним кућама и уређеним градовима. Бавили су се пољопривредом, трговином, уметношћу и разним занатима.
Винча је била метропола веома развијене цивилизације која се простирала од Трансилваније на северу до Скопске котлине на југу, и од Јадранског мора на западу до Софијског поља на истоку.
Та цивилизација свету је подарила први точак са осовином, прво писмо, календар, технологију гнојења земљишта а као највећи допринос сматра се откриће металургије. Живели су у суживоту са природом и знали су да славе тај живот.
После 1000 година мира и благостања, ратничке хорде које су стигле са истока брутално су уништиле ову цивилизацију и наставиле свој поход ка западном делу европског континента. Бежећи од њих, већина је пронашла спас у Динаридима и Карпатима. Кроз године почели су да се враћају одакле су отерани. Те становнике Римљани су звали – Илири.
Генције – последњи илирски краљ
Владао је од 180. до 168. г. п.н.е. Никада се није трезнио и био је веома преке нарави. Илири су претеривали у уживњу у јелу и пићу. Волели су да пију зобају – пиће од зоби као и медовину. Славили су Дуалоса, илирског бога вина. Читавих 200 година континуирано су ратовали против Рима. На крају су доживели пораз али су добили грађанска права. Велики римски цареви као што су Константин, Галерије, Диоклецијан и Проб рођени су на територији данашње Србије и били су илирског порекла.
Проб – римски цар илирског порекла
Рођен је у Сирмијуму, у данашњој Сремској Митровици. Илирске гене потврдио је као велики ратник и искусни војсковођа. Ипак, остао је упамћен по томе што је први пут пренео винову лозу са Апенинског полуострва и засадио је на Фрушкој гори. У тим мирнодопским временима његови војници нису били задовољни својим статусом. Уместо да изводе јавне радове и баве се виноградарством, више су волели да ратују. Тако незадовољни дигли су руку на свог цара и убили га. Римским царством владао је од 276. до 282. године.
Стефан Немања – велики жупан
Важи за родоначелника српске средњевековне владарске династије Немањић. У Нишу, 1189. г, у порти цркве
Св. Пантелејмона, са медовином, најбољим вином и богатом трпезом дочекао је и угостио Фридриха I Барбаросу, цара Светог Римског царства, на његовом путу ка Јерусалиму.
Немања се 1196. г. повукао са власти и замонашио. Монашки живот окончао је у манастиру Хиландар на Светој гори. После смрти, Немањине мошти су враћене у Србију, а из његовог празног гроба никла је винова лоза која расте и данас.
Душан Силни – први српски цар
Сви средњевековни српски владари су велику пажњу посвећивали својим и манастирским виноградима и били прави љубитељи доброг вина. У древним повељама као и у легендама почасно место заузима Стефан Урош IV Душан Немањић, познатији као Душан Силни. У законима које је донео, помињањем бројних виноградарских места на Косову и Метохији, наслућују се прве уредбе о контроли квалитета вина и заштити географског порекла. Од Велике Хоче до свог двора у околини Призрена изградио је керамички виновод 25 км дугачак.
ПОРОДИЦА СРЗЕНТИЋ
Вељко Мулина, дипл. енолог из Хајдукова код Палића, по завршетку факултета одабрао је најтежи пут и ушао у чудесан свет пенушавих вина.