СУРИ

Нова епоха у српској еногастрономији почела је оног тренутка када је Радомир Величковић, велики мајстор гостољубља, своју генијалну идеју спровео у дело. На планини Копаоник (или Копаник, како је он по старински зове), на крову света, отворио је етно-ресторан „Сури“. Смештен у непосредној близини почетка стазе Караман Гребен изазивао је велико интересовање код гостију. За почетак рада одабрао је датум 12.12.1993. г, а само отварање обележено је разгоревањем пламена у огњишту ресторана.
Све је у овом необичном храму гостољубља личило на бајку. Око уважених гостију „летели“ су Пехарници, Чувари огња, Редуше и Редари. Служила су се јела и пића са потпуно оригиналним називима, справљена по Радетовим рецептима, усклађена са СУРИ стандардима.
Ватра је у огњишту горела тачно 3664 дана, колико је ресторан радио. Али ни тада није угашена, већ је из огњишта пренета у кандило, а затим у Београд, где је легенда наставила да живи.

Ценовник из ресторана Сури